Nakon što su se u kratkom vremenskom periodu na obali Kalifornije nasukala dva primerka retke vrste riba - „kralj haringi“, neki naučnici tvrde da Americi preti prirodna katastrofa, jer se ovaj fenomen javlja neposredno pre zemljotresa. Džinovski „kralj haringi“, dug 5,5 metara, otkriven je prošle nedelje na obali Kalifornije, što je naučnicima pružilo retku priliku da istraže ovu misterioznu vrstu ribe. Na njihovo zaprepašćenje, još jedan primerak, od 4,3 metra, samo pet dana kasnije isplivao je na plažu u San Dijegu, u istoj državi, pa su se pojavili oni koji tvrde da Americi preti prirodna katastrofa, jer se ovaj fenomen javlja neposredno pre zemljotresa. Dvadesetak uginulih primeraka misteriozne ribe isplivalo je na obale Japana 2011. godine, a mnogi su taj događaj povezali sa zemljotresom koji je nešto kasnije pogodio tu zemlju. Japanski ribari, koji ribu nazivaju rjugu no cukai, što znači „glasnik iz palate boga mora“, i 2010. godine su pronašli desetine uginulih jedinki, kad je Čile pogodio zemljotres od 8,8 Rihtera.

„Ribe koje (kao i "kralj haringi") žive na velikim dubinama mnogo su osetljivije na potrese u Zemljinoj kori, nego one koje žive na površini“, rekao je Kijoši Vadacumi, specijalista iz oblasti ekološke seizmologije. Ljudi su još od antičke Grčke videli vezu između ponašanja životinja i prirodnih nepogoda, a sad se ta veza ispituje u strogim naučnim uslovima. Iako nema konsenzusa među naučnicima, postoji nekoliko zanimljivih hipoteza. U istraživanju koje je uključivalo žabe primećeno je da na ponašanje tih vodozemaca utiču poremećaji u jonosferi, koje detektuje prijemnik vrlo niske frekvencije.

Studija objavljena 2011. godine u Internacionalnom časopisu za istraživanje životne sredine i javnog zdravlja otkriva da kretanje tektonskih ploča u Zemljinoj kori šalje velike količine pozitivno naelektrisanih jona u niže slojeve atmosfere. Kada ti joni dođu do vode, oksidiraju i stvaraju hidrogen-peroksid i druga jedinjenja koja neke vrste mogu da iritiraju ili čak otruju.

Osećaju promene u atmosferi Grupa fizičara sa Univerziteta Virdžinije otkrila je u istraživanju o vezi između ponašanja životinja i zemljotresa, da kamenje koje je smrvljeno pod velikim pritiskom stvara visoku koncentraciju ozona. „Čak i najmanje frakture u kamenju stvaraju ozon. Pitanje je samo da li naši instrumenti i životinje mogu tu promenu u atmosferi da detektuju“, rekla je istraživač Ketrin Djuks. Tako je 373. p. n. e. u gradu Helike u antičkoj Grčkoj rimski istoričar Aelijanus zabeležio je da su svi miševi, bube, zmije i druge štetočine nestale iz grada pre zemljotresa i poplave. Godine 1975, zemljotres jačine 7,3 Rihtera pogodio je milionski kineski grad Hajčeng, a dan ranije zvaničnici su naredili evakuaciju zbog čudnog ponašanja životinja, na primer, zmija, koje su napustile skloništa i mesec dana ranije izašle iz hibernacije.

Jedno od prvih naučnih istraživanja o vezi između ponašanja životinja i zemljotresa, sprovedeno je 2009. godine. Studija je sprovedena na žabama, koje su iznenada nestale sa mesta na kojem su se parile kad su osetile potres, da bi se vratile tek nakon poslednjeg u nizu. Godine 2010, zvaničnici iz zoološkog vrta u Vašingtonu, prestonici SAD, javili su kako su mnoge životinje tražile sklonište ili slale zvuke upozorenja nekoliko minuta pre zemljotresa jačine 5,8 Rihtera. Majmuni su se popeli u krošnje drveća, a flamingosi su se pribili jedni uz druge pre potresa. I.R.