BEOGRAD – Lakše je policiji da pronađe saksiju sa marihuanom, nego poljoprivrednim inspektorima da uoče njivu od nekoliko hektara zasejanu genetski modifikovanom sojom. Ovim rečima dr Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, komentariše vest da je Fitosanitarna inspekcija Ministarstva poljoprivrede najavila redovnu kontrolu useva soje, sa ciljem sprečavanja gajenja i prometa GM soje.

Poljoprivrednici su upozoreni da je zabranjen uzgoj GM soje, pa će inspekcija uništavati kompletne useve, a protiv vlasnika će biti pokrenute kaznene mere. Kazne su, inače, simbolične i iznose od 30.000 do 50.000 dinara. Troškovi uništavanja padaju na teret vlasnika njive, a za to se angažuje „treće lice“.

Takođe, gazdinstva koja gaje GM soju izgubiće sve vrste subvencija. „Pozdravljam inspekciju što je najavila kontrolu i što će podizati krivične prijave, jer do sada nikada niko nije odgovarao zbog uzgoja „semena zla“", kaže Ševarlić.

„Godinama se na hiljadama hektara uzgaja GM soja, a najveće površine su u Mačvi i Sremu, okolini Vršca, između Novog Sada i Kaća, kod Bečeja, u zapadnom Banatu… Tragedija je što nadležni ne reaguju kao Mađarska prošle godine kada je hiljade hektara GM kukuruza spalila – napalmom. Mađarska je zbog toga lane i Ustavom zabranila bilo kakvu genetičku mutaciju!“, kaže on. Profesor tvrdi da Srbija nema kontrolu nad GM sojom ni u tome da li odlazi na farme kao stočna ishrana i ulazi u lanac ljudske ishrane. Ne postoje ni javni podaci o količini uvezene GM soje iz SAD, Brazila i Argentine. „Ne postoji odgovarajuća carinska kontrola za uvoz semena za uzgoj GM soje, jer ne stoji opravdanje da se ona uvozi u kesama u automobilima ili na biciklima koji prelaze granicu, zato što je potrebna ogromna količina za samo jedan hektar“, objašnjava Ševarlić. „Lane je u Srbiji nađena GM soja na 23 hektara, što je četiri odsto kontrolisanog uzorka. Procenjujem da je najmanje 3.000 hektara pod GM sojom. Skupštine 110 gradova i opština potpisale su Deklaraciju o zabrani soje, što govori da je svest izraženija na lokalnom nego na nacionalnom nivou!“, upozorava Ševarlić. Uprkos strogoj zabrani poljoprivrednici uporno gaje GM soju i to svake godine sve više, pa su rezultati inspektora sve katastrofalniji. Pored Mačve, koja je „pionir“ u GM soji, sada je gaje i u Južnobačkom okrugu i južnom Banatu. Poseban problem predstavljaju okolne zemlje, u BiH u Semberiji, na primer, Asocijacija poljoprivrednih udruženja utvrdila je da se od 700 hektara na kojima se seje soja, čak na polovini te površine koriste GM seme.

Bez kontrole i evidencije Najveći problem predstavlja uvezena GM sojina sačma, koja preko stočne hrane ulazi u lanac ishrane ljudi. Naša zemlja uopšte nema evidenciju o količini uvezene GM soje iz SAD, Brazila, Argentine i okolnih zemalja, a sve je više proizvoda koji nisu označeni da sadrže sirovine od GMO. „U Srbiju ulaze i prerađevine od mesa, poput mašinski otkoštenog mesa, koje nisu označene da sadrže sirovine od GMO. Te prerađevine dolaze iz zemalja sa kojima imamo potpisan sporazum o bescarinskom uvozu (Crna Gora, BiH i Makedonija), a uopšte nemaju prehrambenu proizvodnju“, kaže Ševarlić. I.R.