Vlaška magija jedna je kažu od retkih koja vezuje i na daljinu. Kada ošacuju muškarca koga žele, a sa njim još uvek nisu stupile u fizički kontakt, žene se u Rudnoj Glavi služe obredom sa crnim koncem. Sačeka se da željeni naiđe i dok skoncentrisano gleda u njega, na koncu vezuje devet čvorova uz određenu basmu. Najjače dejstvo međutim među rekvizitima za izazivanje impotencije imaju predmeti uzeti sa pokojnika. To su maramica na kojoj se sakupljala izlučina iz usta umrlog u periodu između smrti i ukopa, prsten sa njegove ruke, igla i konac. Do njih se teško dolazi jer pokojnika rodbina budno čuva baš zbog moguće zloupotrebe njegovog energetskog stanja za "nečiste" radnje. Ali se vračare vođene unutrašnjim instinktom ipak snađu. Ušunjaju se i neprimetno u odelo umirućeg zabodu špenadlu. Vade je kada bolesnik umre i još dugo nakon toga koriste je za obrede.

Do njih se teško dolazi jer pokojnika rodbina budno čuva baš zbog moguće zloupotrebe njegovog energetskog stanja za "nečiste" radnje. Ali se vračare vođene unutrašnjim instinktom ipak snađu. Ušunjaju se i neprimetno u odelo umirućeg zabodu špenadlu. Vade je kada bolesnik umre i još dugo nakon toga koriste je za obrede.

Najupornije vračare za odvezivanje muškaraca traže pomoć i od svete djeve Marije. Ali su im za svaki slučaj pri ruci i užarci kojima započinju obred, gvozdeni nož da iseku vezu, tamjan da oteraju zle demone i beli luk da spreči dela. Vračare se trude da otkriju bar neki detalj vezan za osobu koja je čini naručila i potom nesrećnika nateraju da pođe u potragu za njom.

To je uglavnom badava posao, pa se muškarci često služe pretnjama ili silom prema partnerki na koju sumnjaju da ih je vezala. Tada može doći čak i do tragedija. Po zapisu Zorice Divac jedan je mladić često posećivao stariju žiteljku sela Šarbanovac kod Bora. Nakon izvesnog vremena shvatio je da je opčinjen. Nije mogao da opšti ni sa jednom drugom ženom iako su one bile i mlađe i lepše. Tek nakon teških batina baba je priznala da je vezivne čini zaista napravila i beleg odavno bacila u baru. Jadnik ju je ubio i nakon toga završio u zatvoru. Ali se njegova muškost, nažalost, ni tada nije povratila. Kritično od Božića do Bogojavljenja Vlaška magija uspešno skida čini koje nanose ciganske, muslimanske ili panamske i vudu bajalice. Najteže je boriti se protiv uroka koje bacaju same vlaške vračare. Vlaška magija je, po mišljenju stručnjaka, najjača do danas preživela magija u svetu. Rituali, obredi, recepti za spravljanje napitaka i amajlija koje mogu da pomognu čoveku, iz ove magije prastari su i potiču još iz paganskih vremena. Ali, kako se ispostavlja, izlaskom na teren po naseljima u Timočkoj krajini i istočnoj Srbiji, tamošnje vračare ih još uvek uspešno koriste. Pomažu ljudima otkrivajući im tajne sa posebnim osvrtom na to koliko zavist, pohlepa i posesivnost mogu da utiču na tok njihovog života.

- Svaki život predodređen je sudbinom - pričala nam je Desanka Perić, jedna od najpoznatijih vračara koja je živela u Boru. Uz pomoć negativnih osećanja, međutim, na tu sudbinu ponekad mogu uticati drugi. Sve se u životu iznenada okrene. Porodica se rasturi, deca se uzjogune, odlaze u neke sekte, drogiraju se, nailaze svađe i nevolje. Ali, to nije sve jer zlo vuče još veće zlo, pa onda iz kuće odlaze i pare, pa zdravlje i na kraju stradaju ljudi brzo. E, to su, kaže Desanke Perić, krajnji simptomi da se nešto mora preduzeti. Vlaške vračare, pozvane da pomognu u svim ovim nevoljama, za svaki slučaj pogledaju nisu li one date od Boga, da čovek mora da ih proprati, namuči i pokaje se. Ako zrna kukuruza ili pasulja, bosiljak ili karte, i još mnogo rekvizita koje poznaje ova prastara magija, pokazuju da je u pitanju urok, vlaške vračare daju se na posao da skinu čini i razvežu magiju. U zavisnosti od toga koliko su čini, uroci ili magijsko vezivanje jaki, određuje se i trajanje skidanja čini. Obično je u bezazlenijim situacijama potrebno samo dva do tri puta izvesti određeni ritual ili bajalicu. Čak i problem koji traje decenijama može, po kazivanju onih koji se nisu bojali da se za pomoć obrate vlaškoj magiji, da prođe za par dana. Mnogima je, međutim, od samih ljudi, ili zlih demona, naneseno veće zlo, pa je za njegovo poništavanje potrebno mnogo više vremena, truda vračare, ali i vere nesrećno omađijanog.

Želeći da potčine druge, da im naškode ili da skrenu tok sudbine, mnogi naručuju cigansku, tursku, južnoameričku, vudu ili panamsku i dominikansku magiju. Sve one imaju jake rituale i mogu delovati i na daljinu. - Ljudi umru, a ne znaju da su bili žrtve negativnih sila - isticala je sada pokojna Desanka Perić. Kada su gladni, odu da potraže hranu, kad su bolesni, obrate se lekaru, ali kada su nesrećni, uglavnom ništa ne preduzimaju čekajući da to samo prođe. Zato je teranje čini i zla trnovit put. Dok se to radi s vremena na vreme, oseti se ponekad kao da se stvar još više pogoršava, a ima i jakih reakcija i njih preživljavaju i oni koji su iz zavisti, pohlepe ili posesivnosti naneli nevolje drugima, i oni koji su zatražili pomoć, ali i same vlaške vračare koje pomažu kod raščišćavanja. One rado prizivaju mrtve koji se nisu potpuno odvojili od ovog sveta, rano preminulu decu, vile i demone za koje se smatra da žive u istoj ravni sa ljudima, ali i jake demone koji gospodare prirodom, poput Vodenog duha Tartora, Velike majke Muma Paduri, Zmaja gospodara vatre Smeu, ali i demone bolesti Čumirol. Sa njima se sastaju na skrovitim i zapuštenim mestima, i od njih traže pomoć pri izvođenju svojih rituala. Njih prizivaju, međutim, i kada rade samo bajalice ili spremaju amajlije za bacanje, skidanje ili vraćanje uroka. A ponekad iz zovu tek zato da bi sa njima malo proćaskale i preporučile da oni kontaktiraju neke druge ljude za koje vlaške vračare misle da to zaslužuju.

Zato vlaške vračare rado odaju tajnu kako svako može napraviti kontakt sa višom silom, probuditi u sebi uspavanu intuiciju koja bi im donela boljitak u životu. Posebnu pažnju tu imaju bića iz nekrštenih dana, koja se obično bude ritualima uz razne vrste sveća. Mit kaže da nekršteni dani padaju u vreme od Božića do Bogojavljenja. Tih 12 dana zemlja je posebno "otvorena" za duše mrtvih koji izlaze iz svojih podzemnih svetova i borave u ovome. Prodiru iz duboke tmine i obično se nastane na kućnom pragu ili dovratku živih, a ponekad i na samom krovu njihovih kuća ili u dvorišnim bunarima. Zato je i dobro, tvrdi narod, pre izlaska iz doma, polaska na putovanje, pa čak i pre umivanja ili pijenja vode, svako jutro u ovom periodu očitati molitvu ili nekom bajalicom odvratiti zle sile. U suprotnom, ljudi padaju pod uticaj raznih bića. Možda karakondžula koje umeju biti vrlo dosadne. One se pojavljuju uglavnom noću. Kod Srba to su muškarci, a kod Vlaha koji veruju da oni postoje, žene. Oba naroda ih međutim prepoznaju kao stvorenja sa svetlim buljavim očima i izduženim rukama. Dejstvuju do prvih petlova, pa u vreme nekrštenih dana nije preporučljivo putovati noću. Ako se u to doba ustreme na čoveka, uzjašu ga s leđa, teraju da čini razne neopreznosti, a najčešće da besomučno, kao u transu, igra do iznemoglosti. I.R.