Ponovo je zaživela ideja starog projekta prekrajanja Evrope organizacije "Intermarijum", koja je zamišljena kao "sanitarni kordon" protiv Rusije. Ideja je između dva svetska rata imala podršku Vatikana i Velike Britanije . . . Jedan od starih projekata prekrajanja Evrope - Intermarijum (Međumorje), zajednica država između Crnog mora i Baltika, zamišljenog posle Prvog svetskog rata kao “sanitarni kordon” protiv Sovjetskog Saveza, odnosno Rusije, ponovo živi. Ideja je imala podršku Vatikana i Velike Britanije u periodu između dva svetska rata, pišu Novosti.

- Amerikanci su kasnije prihvatili tradiciju britanske i anglosaksonske politike neprijateljstva i rivalstva prema Rusiji u borbi za svetsku moć. Tako je preživela i ideja Intermarijuma, koja na postsovjetskom prostoru ima težište na Baltiku i Ukrajini, a u perspektivi prema Belorusiji. Ukrajinska Narandžasta revolucija od pre nekoliko godina i aktuelna kriza su nesumnjivo deo politike Intermarijuma. Njen ogranak na Balkanu ogleda se u neprestanom pritisku na Srbiju koja se dugoročno smatra proruskom – kaže istoričar i politikolog dr Dragan Petrović. I Sjedinjene Američke Države bavile su se smanjenjem uticaja Sovjetskog Saveza i Nemačke zastupajući stvaranje velikih evropskih federacija.

Predstavnik SAD u Švajcarskoj profesor Džordž Heron pisao je 1918. američkom predsedniku Vudro Vilsonu: „Austrougarska predstavlja najbolje područje za početak evropske federacije. Više država Austrougarske, čak i ako jednom dobiju potpunu nezavisnost, uskoro će se zbog raznih interesa naći prisiljene u ovoj ili onoj formi da budu zajedno. Podeljene, one će brzo doći pod dominaciju Nemačke“. - Za takvo rešenje zalagala se i tajna katolička organizacija Intermarijum s veoma ambicioznim planovima da u buduću konfederaciju uključe prostore između Baltičkog, Crnog, Egejskog, Jonskog i Jadranskog mora – navodi akademik dr Dragoljub Živojinović. On dodaje da su Vatikan i neke druge snage radile su na jačanju hrvatskog secesionističkog faktora jer nisu bile zadovoljne stvaranjem Jugoslavije. - Prvi Intermarijum je nastao pod snažnim uticajem Vatikana. Bio je to pokušaj Svete stolice da nadomesti deo gubitaka uticaja koje je pretrpela nestankom Austrougarske. Glavni dobitak u to vreme Vatikan je video u obnovi Poljske, koja je tada zahvatila zapadne oblasti današnjih Ukrajine i Belorusije. Međutim, britanske službe, a pre svega MI6, kao i Vatikan podržavali su niz pokreta, čak i sa neofašističkim shvatanjima, koji su delovali na širokom prostoru Istočne Evrope i Balkana sa ciljem slabljenja ruskih pozicija. Ogranak politike Intermarijuma na Balkanu se očituje kroz pritiske prema Srbima, koji se prepoznaju kao dugoročno proruski elemenat – kaže dr Dragan Petrović.

Kada su devdesetih otvorene arhive Kontraobaveštajnog korpusa SAD Intermarijum izaziva pažnju nauke. Intermarijum je stajao iza “pacovskih kanala” kojima su na desetine hiljada ustaša, nacista i ukrajinskih esesovaca pobegli u južnu Ameriku, a osnovan je kao obnovljena i proširena Habzburška monarhija od strane istoimene vatikanske tajne organizacije koja je uključivala i ultrakonzervativne političare širom sveta. - Intermarijum je bio pun sveštenika, monaha i redovnika jezuita, benediktinaca i franjeavca. Imali su štamparsku mašinu za izradu falsifikovanih isprava, upravljali su mrežom samostana koji su služili kao skloništa, prali prljavi novac i što je možda najvažnije organizovali su efikasne propagandne kampanje koje su išle u prilog britanskim interesima. Od Baltika do Crnog mora katolički sveštenici poput Krunoslava Draganovića i ukrajinskog nadbiskupa Bućka vodili su špijunsku mrežu koja je bila od vitalnog interesa za britansku obaveštajnu službu – zabeležio je Džon Loftus, u to vreme agent američkog Kontraobaveštajnog korpusa u Rimu. I.R.