Tokom hladnog rata, SSSR i SAD krenuli su u veliku trku da steknu tehnološku prednost jedni nad drugima. Ovo je posebno tačno za nuklearnu tehnologiju. Da bi što više poboljšali svoje nuklearne uređaje, oni su testirali svoj bogati arsenal nuklearnih bombi na zemljištu, ispod zemlje, pod vodom, pa čak i u svemiru. SAD još vrše eksperimente koji su uključeni za korišćenje nuklearke za uljne frakcije dok Sovjeti koriste nuklearni potencijal da bi se zapečatio ili zatvorio izvor nafte na dnu okeana.

S obzirom na ogroman razvoj nuklearnog programa obe zemlje, postavlja se pitanje, da li je neko aktivirao atomsku bombu na Mesecu? Top Secret istraživački program U kasnim 1950-im godinama, "američko ratno vazduhoplovstvo" razvilo je program pod nazivom "Projekat A119." Projekat je zvanično kružio pod nazivom, "Studija lunarnih istraživanja letova". Nezvаnično se to zvаlo, "Hаjde dа uleti u mesec zа pаkаo, sаmo dа pokаžemo svetu dа i to možemo". Njegova svrha i cilj je u skladu sa više desetina drugih projekata koji se dešavaju tokom hladnog rata - za samo jednu jedinu stvar da amerikanci budu ispred sovjeta u pomahnitaloj nuklearnoj trci kojoj se nije nazirao kraj. Amerika je zaostajala u svemirskoj trci u to vreme, i verovalo se da će eksplozija na mesecu biti relativno jednostavna stvar da se postigne dobar odjek širom sveta i da će to biti odličan prezent za javnu percepciju nadmoći USA nad SSSR - om.

Za maksimalan efekat, po planu - detonacija je trebala da bude na ivici tamne strane Meseca. Njenom detonacijom u tom delu meseca, svetlost od sunca bi osvetlila takozvani oblak pečurka kao i drugi niz otpadaka i čestica prašine koja bi pod pritiskom bila izbačena na više, čineći eksploziju vidljivom sa Zemlje. Da bi se to zaista izvelo, oni su hteli da budu sigurni da će to videti skoro svako, uključujući i Sovjete, koji bi se na taj način uverili u tehnološku superiornost Amerike. "Kad bolje razmislim ..." Uprkos istraživačkom projektu, koji je bio ubrzan, pa je na kraju ipak bio otkazan; mada bi sigurno privuklo pažnju Sovjeta, i pokazala se velika oružana snaga SAD, izveden je zaključak da na ovaj projekat celokupna svetska javnost ne bi pozitivno odgovorila - kaže uvaženi britanski istoričar Dr Dejvid Lovri. Gospodin Lovri dalje kaže: "To bi bilo nepristojno! Možete li da zamislite da bi prvi kontakt ljudi sa potencijalnim prijateljem iz drugog sveta bio takav da eksplodira nuklearna bomba na njega. Da su išli ishitreno unapred sa tako nečim, nikada ne bismo imali legendarnu sliku "Nil Armstronga i njegovih prvih koraka na mesecu koji su i dan danas veliki za čovečanstvo."