Povlačenjem određenog broja vojnika iz Avganistana i Iraka većina Amerikanaca je zaboravila da SAD i dalje okružuju svet mrežom vojnih baza koja je bez premca, piše profesor Američkog univerziteta u Vašingtonu, antropolog Devid Vajt za list „Nejšen“. Profesor Vajt navodi da u ovom trenutku SAD poseduju oko 800 vojnih baza u inostranstvu. Drugi svetski rat se završio pre 70 godina, Korejski — 62, ali prema podacima Pentagona, u Nemačkoj se, kao i ranije, nalaze 172 baze, u Japanu 113 i u Južnoj Koreji 83. Još na stotine garnizona je razbacano po 80 zemalja sveta, uključujući Australiju, Bugarsku, Kolumbiju, Katar i Keniju. „Retko koji Amerikanac shvata da SAD najverovatnije imaju više vojnih baza u inostranstvu nego bilo koji drugi narod, nacija ili carstvo u istoriji“, piše Vajt. Sve one koštaju američke poreske obveznike 156 milijardi dolara, odnosno od 10 do 40 hiljada dolara godišnje za po jednog vojnika u inostranstvu. Mnoge od 800 američkih vojnih baza u inostranstvu izgrađene su po principu „monograda“. Na primer, vojna baza „Ramštajn“ u Nemačkoj ili vazdušna baza „Kadena“ u Japanu zahtevaju znatna sredstva za izgradnju i podršku infrastrukture — škole, bolnice i različite objekte za porodice vojnika. Postoje i male baze, poznate kao „teritorije za zajedničku bezbednost“ na kojima su podmornice, špijunski avioni i skladišta oružja. U drugim garnizonima koji su razbacani po čitavoj planeti nalaze se vojni aerodromi i morska pešadija, stanice za remont vojne tehnike, barake i poligoni za obuku. Stručnjak navodi da su američki vojnici na razne načine prisutni u 160 inostranih zemalja i teritorija, uključujući 11 američkih nosača aviona, od kojih svaki može da se smatra pomorskom bazom, a i američko prisustvo u kosmosu je u porastu. Treba reći da i druge zemlje imaju vojne baze u inostranstvu, samo što ih ukupno ima 30, dok na Pentagon otpada 95 odsto od ukupnog broja dislociranih garnizona izvan svoje teritorije. Od početka hladnog rata ideja o mreži vojnih baza sa desetinama hiljada američkih vojnika, razbacanih po čitavom svetu, postalo je neka vrsta „kvazireligije“, doktrina za spoljnu politiku i nacionalnu bezbednost SAD, piše Vajt. Takva politika je dobila ime „strategija“ i bila je vezana za politiku ograničavanja glavnog geopolitičkog protivnika u vreme SSSR-a. Ako je to tada imalo svrhu tako veliko vojno prisustvo, sada mnogi eksperti navode da američke vojne baze postaju beskorisne i nanose više štete nego koristi.

I.R.