Pad vrednosti akcija na berzama u Tokiju i Šangaju biće sve intenzivniji, a mi ćemo to osetiti kroz manji izvoz žitarica, poskupljenje kredita i slabljenje proizvodnje. BEOGRAD - Kriza sa svetskih berzi vrlo brzo će stići i u Srbiju, što će za posledicu imati manju zaradu od izvoza žitarica, usporavanje privrednog rasta i poskupljenje kredita, očekuju analitičari. Vrednost akcija na Tokijskoj berzi juče je pala za jedan, a u Šangaju za čak 3,2 odsto, što je posledica činjenice da je proizvodnja u Kini u avgustu imala rast za 6,1 odsto umesto očekivanih 6,4 odsto. Uporedo sa srozavanjem investicionog rejtinga Brazila na nivo „smeća“, i privrednim sinusoidama u Rusiji, i drugim svetskim ekonomijama, jasno je da će se slabljenje svetske tražnje odraziti i na malo i slabo tržište naše zemlje. - Finansijska i robna tržišta ponašaju se po principu spojenih sudova. Finansijska kriza koja se očituje kroz pad berzanskih indeksa dokaz je pada finansijske moći tog tržišta. Pad Šangajske berze je dokaz svetskim ekonomijama da pada kupovna moć najvećeg svetskog potrošača hrane. Padom kupovne moći Kine pada tražnja na svetskom tržištu. Padom tražnje padaju i cene, i to je scenario koji će se najverovatnije odigrati vrlo brzo - kaže Željko Galetin, direktor Produktne berze u Novom Sadu. On objašnjava da će pad kineske ekonomije uticati na pad svetske ekonomije. - Pad privredne aktivnosti smanjuje tražnju za sirovinama, prvenstveno za naftom i hranom. Pad tražnje za naftom i hranom dovodi i do manje tražnje za kukuruzom, sojom, uljanom repicom i sličnim sirovinama od kojih se bioenergenti proizvode. Srbiju će to pogoditi jer će imati manji priliv od izvoza žitarica, naročito soje, čiji je Kina najveći uvoznik. Pad tražnje za sojom može i te kako da obori cenu ove uljarice. Isto važi i za pšenicu, ali u manjem obimu - ističe Galetin.

I za finansijskog analitičara Dragovana Milićevića problemi na berzama u Tokiju, Šangaju i Pekingu, tri od pet najvažnijih berzi u svetu, nastaviće da se intenziviraju, a da li će eskalirati, zavisiće od toga šta će razvijene zapadne zemlje uraditi da bi se zaštitile. - Trend pada na tim berzama mora se odraziti na ostatak sveta. Na Srbiju neće direktno uticati, ali posredno hoće i to negativno na realni sektor. Biće problema jer će pasti izvoz i indirektno privredna aktivnost. Prema nekim nagoveštajima, ovo može biti uvod u složeniju krizu od one iz 2008. godine - kaže Milićević. Krediti ŠTA DONOSE JAČANJE DOLARA I SKOK EURIBORA Dragovan Milićević dodaje da prelivanje krize s kineskog na svetsko finansijsko tržište za posledicu može imati poskupljenje kredita. - Može doći do dizanja referentnih kamatnih stopa sa ciljem zaštite valuta. Mnogo toga zavisi i od toga šta će FED (Američka centralna banka) odlučiti. Ako skoči euribor, eto problema jer će to dovesti do poskupljenja kredita. Narodna banka Srbije pokušava to da suzbije spuštanjem referentne kamatne stope, ali videćemo šta će biti - ističe Milićević.

Bilans PRELIVANJE Usporavanje privredne aktivnosti uzrokuje pad akcija na istočnim berzama do 3,2 odsto Pad kupovne moći dovodi do manje potražnje za sirovinama i hranom iz inostranstva Smanjen uvoz sirovina i hrane u Kinu za posledicu ima pad cena nafte i žitarica u svetu Pad izvoza usporava privredni rast zapadnih zemalja i Srbije Da bi zaštitile domaće valute, nacionalne banke dižu referentne kamatne stope Veće kamatne stope poskupljuju kredite, a to dodatno usporava privrednu aktivnost. I.R.