Proces je otkrila Helen Blau sa Stanford Univerziteta koja ja sve podatke o ovom otkriću objavila u naučnom radu zajedno sa Džonom Ramunasom i Eduardom Jakubovom. Rešenje za postizanjem večnog života se možda krije u proceduri produženja hromozoma. Ova procedura bi dozvolila naučnicima da produže telomere, zaštitne kapice na kraju hromozoma koje se skraćuju sa godinama, prenosi Independent.

Telomere štite hromozome od oštećenja dok se ćelije dele i rastu. Međutim, one se vremenom smanjuju i gube svoju zaštitničku ulogu. Kada do toga dođe, smatra se da je otpočeo proces starenja. Nova procedrura omogućava naučnicima da produže telomere i na taj način uspore biološki sat što će ljude učiniti mlađima. Ispitivane ćelije pokazale su se kao mlađe i brže.

“Ovaj pristup je nov način prevencije protiv raznih bolesti starenja. Postoje i veoma parališuće genetske bolesti povezane sa skraćenjem telomera koje bi mogle da imaju korist ovog potencijalnog tretmana,” izjavio je jedan od istraživača. Proces je otkrila Helen Blau sa Stanford Univerziteta koja ja sve podatke o ovom otkriću objavila u naučnom radu zajedno sa Džonom Ramunasom i Eduardom Jakubovom. “Otkrili smo način kako da produžimo ljudske telomere za čak 1.000 nukleotida, što je omogućilo vraćanje biološkog sata unazad i produžilo životni vek,” izjavila je Helen.

Većina naučnika verovatno smatra da je život posle smrti nemoguć, ili da je barem nemoguće dokazati njegovo postojanje. Ipak, jedan od njih tvrdi da ima dokaz da je život večan, a on leži u kvantnoj fizici. Profesor Robert Lanca tvrdi da njegova hipoteza biocentrizma nudi dokaz da je smrt kakvu poznajemo samo iluzija koju stvara naša svest. "Mi mislimo da je život samo aktivnost ugljenika i raznih drugih molekula – neko vreme živimo i onda idemo pod zemlju", kaže naučnik na svom sajtu. Lanca koji predaje na Vejk Forest univerzitetu u Severnoj Karolini, kaže da ljudi veruju u smrt, jer su naučeni "da svi moraju umreti", odnosno, naša svest povezuje život sa telom, a znamo da tela umiru. Međutim, njegova hipoteza biocentrizma objašnjava da smrt nije tako konačna kao što se čini. Biocentrizam život stavlja u centar stvarnosti i da život stvara univerzum, a ne obrnuto. To znači da svest neke osobe određuje oblik i veličinu predmeta u univerzumu.

Lanca kroisti primer kao način za percepciju sveta oko nas. Neko vidi nebo i zna da je ono plavo, jer mu je tako rečeno. "Ključ je u tome da ono što vidite ne bi bilo tu da nije vaše svesti", objašnjava Lanca. "Naša svest daje smisao svetu". Gledajući univerzum sa biocentrične tačke gledišta, vreme i prostor su samo "oruđe našeg uma". Takođe, smrt i ideja o besmrtnosti postoje na svetu bez prostornih ili vremenskih granica. Slično tome, teoretski fizičari smatraju da postoji beskonačan broj univerzuma sa različitim varijacijama ljudi i situacija koje postoje simultano.

Kao primer, Lanca navodi Jangov eksperiment u kom su naučnici posmatrali prolazak čestica svetlosti kroz dva proreza na prepreci, čestoca se ponašala kao metak koji prolazi kroz jedan ii drugi otvor. Međutim, ukoliko je naučnik ne posmatra, ona se ponaša kao talas. To znači da može proći kroz oba proreza u isto vreme. To demonstrira da materija i energija mogu da imaju karakteristike i talasa i čestice, a da se ponašanje čestice menja u odnosu na percepciju i svest osobe koja je posmatra.

I.R.