Naučnici su uspešno prizemljili robotsku laboratoriju na površinu komete 67P/Čurjumov-Gerasimenko, što je istorijski presedan u svemirskom istraživanju. PARIZ - BILO je tačno 17 sati i 6 minuta po našem vremenu kada se, juče, mali evropski robot "Filae" spustio na površinu komete "Čuri", što stručnjaci smatraju velikim korakom za čovečanstvo i jednim od najvećih uspeha u istraživanju svemira. Značaj celog projekta naučnici rezimiraju u rečenici da se pre 45 godina čovek spustio na mesec, a da se sada robot spustio na kometu.

Sonda "Rozeta", koja je nosila robot "Filae", putovala je više od deset godina svemirom, da bi stigla do 510 miliona kilometara udaljene komete "67P", poznatu još po imenu dvoje sovjetskih naučnika koji su je oktrili još 1969. godine, Ukrajincima Klimu Ivanoviču Čurjumovu i Svetlani Ivanovnoj Gerasimenko.

Robot težine 100 kilograma na zemlji, koji u svemiru teži svega 1 gram, pušten je u 10 sati ujutro na visini od 20 kilometara da u slobodnom padu od sedam sati stigne do komete. Ovacije i oduševljenje naučnika u Evropskom centru za svemirske operacije u Darmštatu propratili su istorijski trenutak kada je robot dodirnuo tlo.

- Ovo je veliki korak za ljudsku civilizaciju – izjavio direktor Evropske svemirske agencije Žak Dorden, kada je okončan istinski tehnološki izazov rizičnog spuštanja.

Prva euforija malo je splasnula ubrzo kada su primećena dva problema. "Filae" se u prvom trenutku nije čvrsto ukotvio na još uvek nepoznatom tlu, dok su fototografije s osam izuzetno sofisticiranih kamera na početku bile dosta mutne i praktično neupotrebljive. Stručnjaci su, međutim, isticali da je najvažnije da je uspostavljena radio veza i da robot, velične mašine za veš, preko sonde šalje podatke na zemlju. Nešto kasnije, tokom večeri, stigla je i informacija da se robot stabilizovao na tlu, a očekivalo se i da fotografije budu bistrije. Podaci, zbog udaljenosti, putuju s čak pola sata zakašnjenja.

I.R.