Na dan kada je Evropska unija i formalno Rusiji nametnula paket oštrih ekonomskih sankcija zbog njene uloge u ukrajinskoj krizi, britanski „Independent“ objavio je bombastičnu vest o navodnom tajnom dogovoru nemačke kancelarke Angele Merkel i Vladimira Putina kojim bi ukrajinska kriza trebalo da bude okončana. Pozivajući se na neimenovane izvore bliske tajnim pregovorima, „Independent“ navodi da se mirovni plan bazira na dva cilja: stabilizaciji stanja na ukrajinskoj granici i jakoj finansijskoj injekciji uzdrmanoj ukrajinskoj ekonomiji, uključujući i novi energetski sporazum koji bi garantovao sigurnost isporuke gasa.

Iako bi se u međunarodnoj zajednici malo ko usprotivio ovakvim ciljevima, iza njih zapravo stoji prilično kontroverzna ideja koju bi neke moćne države sasvim sigurno teško prihvatile. Tajni plan, naime, predviđa međunarodno priznanje nezavisnosti Krima i njegove odluke o ulasku u Rusku Federaciju. Prvi deo stabilizacionog plana obavezao bi Rusiju da prekine da daje finansijsku i vojnu podršku separatističkim grupama na istoku Ukrajine, a zauzvrat bi trenutno odmetnute regije dobile veću autonomiju unutar Ukrajine. Istovremeno, ukrajinski predsednik bi se obavezao da njegova država neće tražiti učlanjenje u NATO savez.

Ruski predsednik Vladimir Putin zauzvrat bi obećao da neće blokirati ili ometati nove trgovinske odnose Ukrajine i Evropske unije, koji se temelje na sporazumu sklopljenom pre nekoliko nedelja. Drugo, Ukrajini bi bio ponuđen novi dugoročni ugovor sa ruskim gasnim gigantom „Gaspromom“ kojim bi se uredili način i cena isporuke gasa. Trenutno na snazi nije nikakav ugovor, ukrajinske zalihe gasa su sve manje i verovatno će biti iscrpljene do zime. Dođe li do toga, toj zemlji prete ekonomski i društveni krah.

Jedan deo tajnog dogovora predviđa i da Rusija kompenzuje Ukrajinu sa milijardu dolara na osnovu izgubljene dobiti za korišćenje vojnih postrojenja na Krimu. Pre aneksije tog poluostrva, Rusija je sa Ukrajinom imala dugoročni ugovor o najmu zemljišta i luka za potrebe svoje crnomorske flote. Svi su ovi detalji navodno dogovarani pre obaranja malezijskog Boinga, nakon čega je tajni dogovor stavljen pod znak pitanja. Ipak, „Independent“ navodi da je u sredu od više insajdera, koji su učestvovali u pregovorima, saznao da je tajni plan i dalje aktuelan te da je zapravo reč o jedinom planu koji trenutno uopšte postoji za rešavanje ukrajinske krize. - Pregovori su zastali zbog katastrofe leta MH17, ali očekuje se da će biti nastavljeni nakon što krene istraga nesreće. Postizanje dogovora je u interesu svih strana. Nadajmo se da će razgovori ponovo krenuti ako dođe do zadovoljavajućeg dogovora o pokretanju istrage uzroka pada aviona na letu MH17 – citirao je „Independent“ neimenovanog insajdera.

Portparol britanskog minstrastav spoljnih poslova za britanski list je rekao da nema saznanja o tajnim pregovorima, a dodao je i da je mala verovatnoće da bi SAD i Velika Britanija uopšte priznali da je Krim ruski. U nemačkoj ambasadi u Londonu nisu bili raspoloženi za komentare. Nemačka, inače, ima izuzetno snažne ekonomske veze sa Rusijom i to je proteklih meseci, sve do obaranja malezijskog Boinga, bio ključni faktor zbog kojega Evropska unija nije bila u stanju da postigne dogovor o oštrijim sankcijama protiv Rusije. Sama kancelarka Merkel, koja tečno govori ruski, godinama je radila na jačanju svojevrsne nemačko-ruske privredne osovine, a od izbijanja haosa u Ukrajini često su je smatrali jedinom značajnom osobom u međunarodnoj zajednici koja je u stanju da izvrši pritisak na Putina.

- Ovo je plan Angele Merkel. Ona se o svemu direktno dogovarala s Putinom. Kancelarka mora rešiti krizu jer napetost u Ukrajini ili zahlađenje odnosa sa Rusijom nikome nije u interesu. Niko ne želi novi Hladni rat ‘, pojašnjava insajder pozadinu pregovora. „Independent“ je kao jednu od ključnih osoba za eventualno postizanje bilo kakvog novog sporazuma sa Gaspromom spominje Dmitrija Firtaša. Reč je o jednom od najbogatijih ukrajinskih preduzetnika, koji je svojevremeno postigao pregovarao za prvi veliki gasni „dil“ između Ukrajine i Rusije, koji je na snazi bio od 2006. do 2009. godine. On je navodno u sjajnim odnosima is aktuelnim ukrajinskim šefom države Petrom Porošenkom i sa ruskim čelnicima i mnogi ga vide kao mogućeg posrednika u sklapanju novog ugovora. Problem je što se našao na američkoj poternici, a trenutno se nalazi u Austriji. U toku je ekstradicioni postupak i njegova moguća buduća uloga u rešavanju krize krajnje je neizvesna.

I.R.