Mislim, svaki se čovek bar jednom odmarao u Sočiju, kaže junakinja filma «Moskva ne veruje suzama». U današnjoj realnosti nekada svesaveznom letovalištu može da se doda i crnogorska obala. Ruski jezik se aktivno koristio u Crnoj Gori od sredine 2000-ih godina, od tog vremena odmor u toj zemlji uživa stalnu popularnost. Međutim, kako tvrde u Privrednoj komori Crne Gore, ovog leta Rusa će biti u Crnoj Gori manje nego lane. I to između 20 i 25 procenata. To nije povezano s politikom, ni priključenjem Krima Rusiji, već devalvacijom rublje, odnosno, (citat) „postali smo skupa destinacija za Ruse“. Obrazloženje smanjenja turističke aktivnosti građana Rusije kao da je uzeto iz referata, objavljenog nedavno na sajtu Euromonitor. Povećanje kursa evra u odnosu na rublju nije moglo, a da ne utiče na želju da se odmori u inostranstvu, problem je ipak u tome, što se to dešava ne u svim pravcima. Recimo, prema prognozama, za 10 odsto u odnosu na proteklu godinu povećao se broj turista, koji su se opredelili za Tursku, za 20 odsto – za Španiju. Između ostalog, „viznu“, za razliku od Crne Gore. O uzrocima toga razmišlja Sergej Morignevič, jedan od osnivača turističke kompanije DSA Travel, koja radi u Crnoj Gori.

- Turska i Španija su veoma iskusne, one su unapred prognozirale pad potražnje, uzele su to u obzir formirajući cenu. U Crnoj Gori je već od januara bilo jasno da će gostiju biti manje nego lane, proleće je to potvrdilo. Međutim, verovatno, crnogorske turističke organizacije nisu na vreme procenile situaciju, zbog toga su cene hotela i avionskih karata počele da se smanjuju tek krajem proleća. To, svakako, ima i prednosti – danas se pojavilo mnogo jeftinijih ponuda. Međutim, u budućnosti trebalo bi ipak voditi fleksibilniju cenovnu politiku i imati tačnije planiranje. Moramo biti svesni da crnogorsko tržište umnogome zavisi od turista iz Rusije, Ukrajine i Belorusije.

A šta je sa Krimom, o kojem je Miroslav Lazanski pisao: «Treba doći u Jaltu pa shvatiti zašto su pre nekoliko godina Rusi naprosto poludeli za crnogorskom obalom». Prema podacima socijalnih anketiranja, oko 70 odsto građana Rusije htelo bi da se odmori na tom poluostrvu, nije tajna da je Rosturizam preporučivao državnim korporacijama i krupnim kompanijama da nađu novac u svojim budžetima i šalju svoje saradnike na odmor na Krim. Zlobnik bi to nazvao „prinudnim odmorom“. Čovek koji je sklon nostalgiji će se setiti Sovjetskog Saveza, kada je država pružala mogućnost odmora u letovalištima. Dakle, zašto Krim može da konkuriše stranim turističkim destinacijama? Komentar Sergeja Moringeviča. - Po sredi je finansijski aspekat. Krim je danas zona rublje. Ruski turista zarađuje rublje, zato ne mora da misli na kolebanje kursa. Bez obzira na nedostatke turističke infrastrukture Krima, za neke je jednostavnije i bezbednije da pođe upravo tamo. Kada je reč o politici, odnosno, o sankcijama, koje je Crna Gora uvela za Rusiju, onda, kako smatra Sergej Moringevič, „našeg turistu ne plaše ni neredi u Egiptu, a kamoli sankcije“…. - Nekoliko stalnih klijenata pisalo je uvređeno: neka sada vama, braća-Crnogorci, dolaze na odmor Amerikanci. Možda su sankcije nekako uticale na naročito patriotski raspoložene građane, međutim, ne verujem da mnogo. Meštani i dalje se dobro odnose prema Rusima. Kod njih su sankcije nepopularna mera.

I.R.