Prva ufološka organizacija "NLO Srbija" u Srbiji posjeduje opširne podatke o slučaju koji se svrstava u bliske susrete četvrte vrste (otmica)! U pitanju je čovjek koji ne želi javno da se eksponira, živi na jugu Srbije i izgleda da je to jedan od najzanimljivijih susreta četvrte vrste ikada zabilježenih. Ovaj slučaj je pregledao i dao svoje mišljenje i profesor David Jakobs, sa Templ univerziteta, jedan od najvećih poznavalaca slučajeva otmice. A iz svog dosadašnjeg iskustva, utvrdio da je blizak susret četvrte vrste sa juga Srbije - legitiman! - Većina ljudi obično misli da u Srbiji niko nikada nije vidio NLO - navodi za "Novosti" Miroslav Kostić, predsjednik "NLO Srbija", a prenosi RTRS.

PRVA ufološka organizaciji kod nas „NLO Srbija“ poseduje opširne podatke o slučaju koji svrstava u bliske susrete četvrte vrste (otmica)! U pitanju je čovek koji ne želi javno da se eksponira, živi na jugu Srbije i izgleda da je to jedan od najzanimljivijih susreta četvrte vrste ikada zabeleženih. Ovaj slučaj je pregledao i dao svoje mišljenje i profesor David Jakobs, sa Temple univerziteta, jedan od najvećih poznavalaca slučajeva otmice. A iz svog dosadašnjeg iskustva, utvrdio da je blizak susret četvrte vrste sa juga Srbije - legitiman!

Zvanično, danas se usvaja da je četri najveća pratioca Jupitera otkrio teleskopom slavni astronom Galileo Galilej 7. januara 1610. godine. Priča se da ih je samo nekoliko nedelja pre njega posmatrao jedan drugi astronom, Simon Marijus. Otkriće je bilo epohalno jer je pomoglo učvršćenju Kopernikove teorije da Zemlja nije središte svakog kretanja, tj. da oko drugih planeta isto tako mogu obilaziti meseci. Takođe, otkriće je potvrdilo Keplerove zakone, a u istom stoleću ovi pratioci će pomoći danskom astronomu Olafu Remeru da 1675. odredi brzinu svetlosti i dokaže njenu konačnost. Ovi sateliti će, isto tako, biti korišćeni i za tačno određivanje zemljopisne dužine bilo kog mesta na Zemlji, a početkom XX veka njihove putanje će ukazati na značaj rezonantnih fenomena u nebeskoj mehanici. Takođe, u XX veku će analiza Jupiterovih pratilaca pomoći razumevanju nastanka Sunčevog sistema.

NJUJORK - Nismo sami. Fotografije Marsa, koje je NASA napravila pre nekoliko godina, otkrivaju da je na Crvenoj planeti možda bilo života. Posle dugogodišnjeg istraživanja, na površini te planete uočen je monolit nalik onome iz čuvenog naučnofantastičnog filma Stenlija Kjubrika „Odiseja u svemiru 2001“. Naučnici sumnjaju da je taj savršeno isklesan i oblikovan spomenik mogao da nastane prirodnim putem. Oni pretpostavljaju da je na Marsu nekada živela razvijena civilizacija koja ga je napravila. Stručnjaci se slažu da objekat neodoljivo podseća na crni monolit iz „Odiseje“. U tom filmu, čovekoliki majmuni su pronašli na Zemlji ogroman spomenik koji ih je fascinirao jer je bio precizno obrađen i gladak, pa ih je inspirisao da počnu da koriste kosti kao oruđe i oružje. U budućnosti, 2001, astronauti su otkrili isti monolit na mesecu, za koji su saznali da šalje signale na Jupiter. Ispostavilo se da su i jedan i drugi ostavili vanzemaljci.

Otkriće Jupiterovih meseca spada u red velikih astronomskih otkrića. Koliko je danas poznato, njih je prvi golim okom posmatrao još 364. godine pre Hrista kineski astronom Gan De, premda se veruje da je on video samo Ganimeda, koji je najveći i najsjajniji Jupiterov satelit.

Po meni u svemiru život naravno postoji (Kiss Black Mambi number 5) jer je vasiona isuviše velika da bi životarenje bila retkost ali kao što i mi do sada (a hvalimo se inteligencijom i naprednom tehnologijom) nismo otišli daleko (vec samo do proucavanja 5-6 okolnih planeta od tolikog svemira) tako ga ni drugi nisu stigli prouciti.

Mislim da postoje vanyemaljci i da nismo sami u svemiru i da nam je potrewbno da nismo sami.